Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

По имену Андрића Ивана,

Ни живога земља не шчекала;

Но се добро Туре намјерило, 65 Јест од Гацка Путешу Мумине,

Па пскочи између Турака,

А пламена ножа повадио,

Па овако ријеч бесједио:

„Стани, курво, Томановић-Аивко ! то

Те погоди момче из Бјелица

„Амо си ми браћу погубио, „А бијелу кулу запалио,

„Ма си мене жива оставио; „Но ако ти мајка није курва, „Ивиди ми на мегдан јуначки, 15 „Да гледају Турци и хајдуци,“

А вели му Томановић ивко:

„Ти си, курво, Путешевић-Мујо!

„Одавно те јесам и тражио;

„Курва био, ко ти побјегао !« 8) Па пстрже ножа пламенога,

На Турчина загон учинио.

А кад виђе Путешевић Мујо,

Препаде се, срамота му била!

Не смје ЖАивка чекат на мегдану, 85 Но га Мумин гађа џеверданом.

Ма је Живку добра срећа бпла,

Те му Турчин ране не зададе,

А кад виђе Путешу Мумине,

Плећи даде, а бјежати стаде, 9 А ћера га Томановић Кивко,

И тако му ријеч говораше:

„Стани, курво, Путешевић-Мујо !