Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

„И на шанац стражу поставио, „Већ биране српске соколове, уда се морем не извезу Турци. »Другу сам му жалост учинио, „Код Бргота грађу освојио,

» Од Требиња стругу затворио, »Да му морем не долази војска. »Добро сам се паши осветио,

» И бјех јадан мало починуо. „Но ме чујеш, Богом побратиме, „Сад ме закла змија из пријека, »И погибох брате без лијека. »Зарати ми од Беча ћесаре, „На ме посла Родић-ђенерала, „И његове плаћене солдате, »Освоји ми земљу Суторину,

»И развали нову грађевину.

» А сад сам се, брате, скаменио,

„И све мислим и жалост размишљам, „Што ћу чинит' од живота, свога,

„И све плачем у гори зеленој, „И све кунем од Беча ћесара, „Што разори моју грађевину,

» И сподоби моју ђедовину,

БА. коју сам трудно придобио, »И српском је крвљу прекупао. »Но Новица, Богом побратиме, „Пиши књигу на Цетиње равно, „На Николу црногорска књаза, »Све му право и лијепо кажи, „Нек се тужи на све алеате, „Што је нама ћесар заратио.

105

110

115

120

130