Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena, str. 610

„И на шанац стражу поставио, „Већ биране српске соколове, уда се морем не извезу Турци. »Другу сам му жалост учинио, „Код Бргота грађу освојио,

» Од Требиња стругу затворио, »Да му морем не долази војска. »Добро сам се паши осветио,

» И бјех јадан мало починуо. „Но ме чујеш, Богом побратиме, „Сад ме закла змија из пријека, »И погибох брате без лијека. »Зарати ми од Беча ћесаре, „На ме посла Родић-ђенерала, „И његове плаћене солдате, »Освоји ми земљу Суторину,

»И развали нову грађевину.

» А сад сам се, брате, скаменио,

„И све мислим и жалост размишљам, „Што ћу чинит' од живота, свога,

„И све плачем у гори зеленој, „И све кунем од Беча ћесара, „Што разори моју грађевину,

» И сподоби моју ђедовину,

БА. коју сам трудно придобио, »И српском је крвљу прекупао. »Но Новица, Богом побратиме, „Пиши књигу на Цетиње равно, „На Николу црногорска књаза, »Све му право и лијепо кажи, „Нек се тужи на све алеате, „Што је нама ћесар заратио.

105

110

115

120

130