Srpski književni glasnik

СРпски Књижевни ГЛАСНИК. немојмо тиме тумачити песникове речи: у његово време деми-монд у Риму могао је показати многу доиста лепу, фино образовану и даровиту даму.

Годину дана чезнуо је Проперције за својим пдеалом. За TO време подносио је он тешке муке. «Срце ми. је болно, узвдите он, ноћи горке». Амор, тај мали и несташни бог, може долета страшно да тиранише пи његова. обест иде често далеко. Ево, по једној песмици нашега песника. какав је он по неки. пут.

«Је ли да је онај који је први насликао Амора дететом имао срећну мисао 7. Он је опазио да љубавници живе као да немају памети... Исто тако с разлогом му је он дао лака крила и представио га како лети по човековом срцу... Обранп те. кад се и не надаш пепријатељу, а од те ране свак морг боловати. У мени остадоше стреле, остаде и његова прилика, јер је зацело крила изгубио. Аох! из мојих груди неће он никад излетети него ће без престанка водити рат у мојој крви. Шта ти се допало тако у мојој сржи, кад се сва осушила! Ако имаиг обрава, иди, дете; ето, устрели ког другог! Опробај на другима који су нетакнути тај отров. Ја више нисам Проперције, него сам његова прозрачна сенка. Ако њу уништиш, ко ће опевати... главу и прете и црне очи и нежан ход моје драгане 7>

На. послетку. Цинтија. се одазове. То је песника. начинило блаженим. «Кад проводи са мном ноћ или по цео дан, кличе он. на. једном. месту, у 'слатком миловању, онда сам срећнији од сваког краља. Та срећа нека би ми остала до суђеног конца». Проперције воли пламено и чулно. И ми модерни волимо тако, само се обично сенебивамо да то казујемо. Стари су у том погледу били природнији и наш. песник пева па једном месту, опијен и одушевљен, овако:

«Ох како сам срећан! дивне ли поћи! да слатке постељице и њених милина! Пајпре емо уз запаљени. жижак пуно, пуно причали једно другом, а после уклонисмо светлост и заподесмо — какву игру! Она се отимала, а груди час по па би се обнажиле,. Пољуицем ми отвори сањиве очи, говорећи: «Зар ти тако, зар ти тако љуби» Ала смо се грлили! колико ли ти је мојих пољубаца. остало на уснама! Него Венера пе воли да се дражи крију; знај, ако ниси знала, да су у љубави очи вође... Ако останеш при том да спаваш обучена, џсецепаћу ти одело; шта више, ако ме страст занесе, · показиваћеш