Srpski književni glasnik

БАЛЗА К. 51

он нам радосно довикну: «Салутирајте, јер пред вама, ни мање ни више, стоји човек који ће сутра бити геније!»» Његова пиема, иначе тако пуна душе, имају у себи нечег тривиалног; његова је шала гломазна.' Он гестикулише, певуши, тапше људе по трбуху, изиграва лакрдијаша. Његов дух, његова шала, опомињу на дух и шалу у беседама у којима шарлатани на вашару хвале своју робу. Све то потицало је из његове сувишне бујпости, из претераног обиља. његовог темперамента, који је тражио одушке у кретању, забавама, измишљању, раду, —— темперамента врло мало деликатног, шта више по који пут и суровог“, а свагда необузданог, немоћнога. да. се уздржи. Кога је год срео, он му је причао своје планове о новим романима, своје намере, до појединости, па чак и планове о томе како ће да се обогати, на пример ону своју мисао о експлоатисању старих сардинских рудника; и наравно, ту му мисао преотеше други. Он се хвалио простодушно и јавно: «Ви личите на мене, говорио је он Шанфлерпу; ја се због вас радујем тој сличности». Па онда је додавао: «Има свега. три човека у Паризу који знају француски: Хиго, Готије, и ја». У својој четрнаестој години, он је већ 00јављивао своју будућу славу. Кад је у својим писмима, или у разговору, помињао што о својим романима, речи «урнек, узорито дело» падале су сасвим природно и не-

! «Имам добре гласове да ти јавим, сестрице; листови ми боље плаћају моје радове. Хе! хе! — Верде ми јавља да је мој «Сеоски лекар» распродан за осам дана. Ха! ха! — Сад имам чим да платим оне велике исплате за месец новембар и децембар због којих си била у бризи. Хо! хо! — Шта! има сувише милиона у «Евгенији Гранде»! Ма, лудо једна, кад је догађај истинит, зар ја могу бити паметнији од истине%

Једног дана, на једној вечери, неки млад писац рече пред њим: «Ми књижевници...» Балзак на те његове речи прене у грохотан смех, и викне на њега: «Ви, господине, ви књижевник! каква је то дрскост, какво је то махнито уображење! ви, ви да се поређујете с нама! Којешта, којешта! Заборављате ли ви, господине, с ким имате част да седите овде“ Ви сте овде с маршалима модерне књижевности» (Верде).