Srpski književni glasnik

Ђ2 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

прекидно из његова пера или са његових усана. Он је о себи држао да је универсалан. Он је сањао о томе да уђе у Академију, у Горњи Дом, у министаретво. «Зар људи који су о свему размишљали нису најподобнији да управљају људима 7 Ја бих волео да видим тога који би се зачудио кад бих ја био министар!» Ова разметљивост! која се у свим његовим предговорима. незграпно огледа, само је невешта: сваки је човек њој наклоњен; али, зато што је то мудрије и приличније, сваки је крије; сваки полако и углађено улази у овај пун салон који се назива друштвом; Балзак, као гломазан, јак човек, гура се унутра непристојно, стајући људима на ноге, потискујући сурово оне који су око њега. То код њега није била дрекост, но непажљивост. У прилици, он је допуштао да му се противречи, подносио је прекоре, захваљивао је пекреним саветодавцима. Он се сам емејао свом хвалисању, и најзад, кад човек мало боље размисли, неће му за њега ни замерити: једина мрека охолост је охолост тиранска; а он је био добар, био је душеван, те према томе и добродушан, далеко, врло далеко од надутости и окрутности, гимназист Y својим забавама, детињаст по неки пут, простодушан, кадар у друштву да игра и фоте, и да се при том од срца забавља. Његова породична писма су истински дирљива; лепше и искреније љубави нема од његове љубави према сестри; он јој своје срце отвара потпуно и дубоко.

Слаственост, сировост, тривиалност, расположење за шалу и смех, разметљивост, доброта: то су неколике о0с0бине отворене, живе нарави; има још једна која је потчинила. све остале, а то је бујна творачка. сила, одушевљено и неисцрпно уображење. Балзакова. је глава била вулкан од пројеката; то беху снови које је он миловао и остављао тражећи лепше, енови о богатству и слави, комбинације

! Балзак је у својој соби имао мали кип Наполеонов, и на корицама од мача биле су исписане ове речи: <! Што om није могао довршити мачем, довршићу ја пером»; с потписоч: Хоноре де Балзак. (Верде).