Srpski književni glasnik

БА ла АЛБ. 53

послова, реформе у држави, у језику, у науци, нови системи администрације и вратоломних предузећа, заблуде и истине о свима стварима — изукрштан, чудан и сјајан ватромет, који обасјава и открива један век и један свет. Његов живот, његова средина, и његов карактер, водили су га роману. Он се у њему настани, као у свом царству, по вољи својој и милости природе.

П. Балзаков ду х.

Оно што се зове човековим духом, то је начин на који он обично мисли. У сваком од нас имају извесне навике које нас воде, које свакога од нас натерују да гледа прво на ову, па онда на ону страну, дуже време или краће време, полако или брзо, изазивајући код једног слику, стварајући код другог филозофију, подбадајући трећег на подемех, тако да се увек на њих враћамо, ма шта. радили, неодољиво, јер су те неизбежне навике постале наша природа, наша воља, и наш укус. Научници то зову методом; уметници, даром. Сад ћемо видети Балзаков дар.

*

Он своја дела почиње не као уметник, но као научник. Место да слика, он сецира. Оп пе улази одмах, с првим скоком, и плаховито, као Шекепир или Сен-Симон, у душу својих личности; он око њих обилази, стрпљиво, тромо, као анатом, издвајајући прво мишић, па кост, па жилу, па живац, доспевајући до мозга и до срца тек пошто је прешао цео круг органа и функција. Он описује варош, ua улицу, па кућу. Он описује лице куће, рупе у камену, склоп и јапију капије, испупчења неимарска, боју маховине, рђу на шипкама, пренута стакла на прозорима. ()H казује распоред соба, облик камина, доба из којега су застори, врсту и положај намештаја, па онда узима да прича о оделу. Кад дође на човека, он описује крој руку, кривину кичме, кривину носа, јачину костију, дужину