Srpski književni glasnik

СРПСКИ

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Књига ТУ, БРОЈ 1. — 1 октоБаАР, 1901.

АРАНЂЕЛОВ УДЕС.

Пред зору летњег дана, кад по окрајцима Београда већ почињу наилазити сељаци из околине, у једну недовршену улицу на Врачару уђоше троја кола, натоварена сеном, и уставише се пред механом која је на рогљу. Три сељака седоше да пију ракију. Одмах до механе налази се лепа, једнобојна кућа са пет прозора и са двоја врата на крајевима; над једнима виси даска са натписом: ..Опанчарска Радња Радована Пејовића“; друга су отворена и уводе у тесан ходник. Цинцарче, механски послужитељ, узе суд за воду и уђе на та врата. Ходник изводи ка наличју нове куће, у пространо двориште, ограђено високим зидом. Одмах на почетку дворишта налази се чесма. Док се суд пунио водом, дечко посматраше око себе кроз невиделицу. На кутњем наличју такође су двоја врата, на средини једна, кроз која се улази у господски стан, у коме живи нека чиновничка породица, и мања на крају, где станује опанчар. Уз деени зид пењу се мале дрвене степенице и изводе на мален дрвен доксат, на којем су враташца и прозорак, — све то као да је грађено за какву лутку. Под доксатом је гвоздено огњиште. У крајњем глаголу дворишта налази се ниска зграда са петора врата и толико прозора, пет сиромашних станова; на сваком беху прозори отворени и завесе спуштене, а пред вратима беше столица, један сто, на прагу једном две дебеле књиге.

1