Srpski književni glasnik

ЕВГЕНИЈА ГРАНДЕ. 17

После једнога сата, који је протекао у обичном разговору, госпођа од Грасена, која беше отишла да 0биђе тоспођу Гранде, сиђе и сви је редом упиташе:

— Како је госпођи Гранде7

— Бога ми, није јој добро, баш је болесна, рече она. Стање њенога здравља чини ми се да доиста задаје бриге. Према њеним годпнама треба бити врло обазрив, господине Гранде.

— Видећемо, одговори виноградар расејано.

Сви му редом пожелеше лаку ноћ. Кад су Кришовљеви били на улици, госпођа од Грасена рече им:

'— Код Грандеових се нешто догодило. Мајци је врло рђаво, а она то и не слути. У кћери су очи црвене, као у некога који је много плакао. Да неће да је удаду против њене воље7

Кад је виноградар легао, Нанона лагано, у чарапама, дође Евгенији п донесе јој пржену пастету.

— Ево, госпођице, рече добра девојка, Корнуље ми је дао зеца. Ви тако мало једете, да ће вам ова пастета трајати осам дана; а како је сад хладно, неће се покварити. Бар нећете морати јести сув хлеб. То није ни мало здраво.

— Јадна Нанона! рече Евгенија стискајући јој руку.

— Начинила сам врло добру, врло укусну, а он није ништа приметио. Купила сам и сланине, и лорбера, све од својих шест динара; ја сам господар свога новца.

Затим слушкиња. побеже, јер јој се учинило да чује Грандеа.

Неколпко месеца виноградар је редовно обилазио своју жену у разно доба дана, не помињући име своје кћери, не виђајући се с њом, не циљајући ничим на њу. Госпођа Гранде није излазила из собе, и стање њенога здравља било је из дана у дан све горе. Пишта није могло умилостивити старога качара. Он остаде непоколебљив, строг и хладан као стена. И даље је одлазио и долазио по своме обичају; али више није замуцкивао,

говорио је мање, и у послу био је немилосрднији но икад. 2