Srpski književni glasnik

18 СРпски Књижевни Гласник.

Често би му се поткрала по нека погрешка у његовим рачунима.

— Код Грандеових се нешто догодило, говорили су Кришотовци и Грасеновци.

Шта се то догодило у кући Грандеовој 7 било је уобичајено питање које се редокно чуло на свима поселима. у Сомиру.

Евгенија је ишла у цркву у пратњи Наноне. Ако би је, на изласку из цркве, госпођа од Грасена ословила са неколико речи, она је одговарала околишно и не задовољавајући њену радозналост. При свем том, после два месеца било је немогућно, било од Кришовљевих било од госпође од Грасена, сакрити. тајну да је Евгенија затворена. Дошао је тренутак кад није било изговора да се оправда њен вечити изостанак. После, цела варош беше чула, но није се могло дознати ко је ову тајну издао, да је госпођица Гранде од Пове Године, по заповести очевој, затворена у својој соби, о хлебу и води, без ватре; да јој Нанона даје слаткише, које јој доноси ноћу; па се шта више знало, да се девојка виђа са својом мајком и бди над њом само кад јој отац није код куће. Поступак Грандеов сви су тада строго осуђивали. Цела варош ставила та је тако рећи ван закона, сетила се његових издаја, његове суровости, и жигосала. та. Кад је пролазио, показивали су га један другоме и међу собом су шапутали. Кад се његова кћи епуштала низ кривудаву улицу да иде на службу или на вечерњу, у пратњи Наноне, сви су становници излазили на прозоре и радознало посматрали мирноћу богате наследнице п њено лице, на коме се огледала анђелска благост и сета. Њен затвор, немилост њенога оца, не беху за њу ништа. Није ли имала пред очима мапу, малу клупу, башту, крајичак зида, и није ли са евојих усана узимала мед, који на њима беху оставили љубавни пољупци 2 Она неко време није знала за разговоре, којих је била предмет у вароши, онако исто као што није знао за њих