Srpski književni glasnik

Живот и СМРТ. 459

за мене неке свечане величанствености. Он поцрвене поново п рече врло гласно:

— Обојица су имали четрнаест година... обојица... Ко зна да она млада душа није сишла у ово друго тело да се освети“..

Опет уздрхта, побледе, погледа ме мирно, и нежно: ми рече:

— Редците ми!.. не бисте ли ми могли затворити. уста 2 Бојим се да не кажем што... Човек слаби... Ја нећу више да говорим... Жедан сам.

Усуше му неколико кашика воде у уста, и он рече:

— Чинио сам своју дужност. Човеку је пријатно. сетити се тога.

Па. додаде:

— Ако отаџбини буде боље после онога што се учинило, немамо шта рећи; али видећете...

Затим клону и спавао је једно по сахата. После тога дође једна жена и плашљиво рече да је лекар дошао;. изиђох на врхове од претију да са њим говорим, и ушав. у вртић, кад хтедох, код студенца, да га питам, ми чусмо један крик. Потрчасмо унутра и видесмо где чаршав покрива главу овога честитог човека кога не бејаше више...

АлеФРЕД ДЕ Вињи.

(С француског превео Ј. М. Ј.)