Srpski književni glasnik

СПОЉАШЊА ПОЛИТИКА СРБИЈЕ

У Х1Х ВЕКУ.

ХУН. (10)

Утушењем критеког устанка 1869 Источно је Питање скинуто с дневнога реда само за неколико година, јер, већ 1875, оно долази на дневни ред поново услед устанка херцеговачког. Порта је могла изићи на крај с овим устанком на два начина, или уступкама које би учинила устаницима, или победом коју би над њима добила. Што се тиче уступака, Порта им није, бар у начелу, била противна, али уступке које је она била вољна учинити, нису изгледале устаницима искрене, баш и да би биле довољне. Порта је, од Париског Уговора, више пута пружала хришћанским народностима реформе које су остајале на артији; да се тако шта не би десило и овога пута, устаници су захтевали да у Босни и Херцеговини турске власти примене реформе уз сурадњу народних главара, а под надзором једне европске комисије. Ради бољег јемства, хришћани би до примене рефорама остали под оружјем, док би се турска војска дефинитивно повукла из Херцеговине, остављајући своје гарнизоне само у неколико утврђених места. Ови су захтеви изилазили на аутономију, и зато Порта, која је из искуства знала да је свака аутономна област за њу у пола изгубљена, није пристајала никако на ове захтеве.

Победити устанике, Порти је било исто тако тешко као и погодити се с њима. Она их је могла победити гамо у том случају, ако би им, претходно, Аустрија и Црна Гора затвориле границу. Те две државе, међутим,