Srpski književni glasnik

СпољАШЊА ПОЛитикА СРБИЈЕ. 461

трпеле су да се устаници склањају на њихова земљишта па да се ту снабдевају оружјем и храном. У Лустрији је Двор већ тада помишљао на окупацију Босне и Херцеговине: тиме се објашњује што су аустријске пограничне власти гледале устаницима кроз прете. Црна Гора, опет, мислила је да, узимајући херцеговачки покрет у своје: руке, чини притисак на Порту, од које је желела добити какво пристаниште на Јадранском Мору. У први мах, изгледа, Црна Гора није пмала никакве веће прохтеве. Споразум између устаника и Порте немогућан; угушење устанка готово немогућно: то је било стање ствари почетком 1876. Према томе стању ствари како се држала Русија као сила која је у Источном Питању највећма заинтересована 2 Руска влада није мислила на рат с Турском, али је искрено желела аутономију не само Босне и Херцеговине већ п Бугарске. О истом трошку мислила је израдити Црној Гори једно пристаниште на Јадранском Мору, а Србији Мали Зворник, око кога се између нас и Турака водио спор још од прве Милошеве владе. О Француској, после Седана, Русија није више водила рачуна; што се тиче Аустрије, између ње и Русије играла се чудна игра. Андраши није био за аутономију Босне п Херцеговине коју је желео Горчаков. Али, Андраши није Omo HH 3a status дио, пошто је имао у виду аустријску окупацију ове две области. Он се слагао с Горчаковом у толико, што је и он налазио да у положају Босне и Херцеговине треба нешто променити; шта и како, о томе се два канцелара још нису била погодила. Ипак зато, Горчаков је ишао с Андрашијем заједно. Андраши је био упутио Порти једну ноту којом је доказивао потребу рефорама у Босни и Херцеговини. Горчаков је подупирао ту ноту. Он је, изгледа, хтео навести Андрашија на какву било изјаву противу status quo, pauyRajyhm да ће Андрашију таквом изјавом бити само отежано противљење аутономији Босне и Херцеговице. И одиста, он је, у пролеће 1876, био полагано довео Андрашија дотле, да је