Srpski književni glasnik

468 СРпски Књижевни Гласник. |

мислила да брани целокупност Отоманске Царевине као. у“ Кримском Рату.

Вероватно, руско-туреког рата било би и у том случају, да ми писмо никако ни водили први рат. Прекид између Турске и Русије наступио је на питању о будућем режиму Босне и Херцеговине, с једне стране, и Бугарске, с друге. То је пак питање било отворено и пре нашег рата, херцеговачким устанком и покољима које су Турци извршили у Бугарској. Јавно мњење у Русији, које је нагонило мирољубивог Александра II y par, било је толико усталасано тим устанком и тим покољима, да. је. наш рат е Турцима могао слободно изостати. Ипак, не може се одрећи баш сваки утицај нашем рату на ступање Русије у акцију. Већ је речено да су турске победе у том рату допринеле нешто портиној непопустљивости на цариградској конференцији. Сем тога у том рату, нашу су војеку водили руски официри: он је, по свом несрећном свршетку, изгледао, дакле, пето толико руски неуспех колико и наш, и почињући рат с Турском, Русија је бар у неколико имала намеру да тај неуспех заглади.

Русија је огласила Турској рат априла 1877; крајем новембра, Србија је, као савезник Русије, учинила то. исто. Овога пута, на рат нас нису подетицали панеслатисти, него нас је позивала руска влада. Наишав на неочекиване тешкоће код Плевне, Русима је у један пут наша помоћ постала драгоценом. Сам нам је цар изјавио. жељу да пређемо границу; па кад то нисмо учинили одмах, оп нам је одредио рок у ком треба да пређемо границу, ако нећемо да компромитујемо своју народну будућност. Ипак зато, ми смо прешли границу тек после пада Плевне. Изнурена првим ратом. Србија није могла ући у други рат онако брзо као што су Руси желели. Искуство првог рата, затим, учинило нас је пи сувише обазривима; баш зато што смо онда ушли у рат на миг панелависта, сада нисмо смели ући ни на цареву реч. Ми смо се, сада, тако мало журили, да емо оглаеили рат