Srpski književni glasnik

ЕНГЛЕСКИ ПАРЛАМЕНТАРИЗАМ. (3)

Ш. — Блада и. Скупштина.

Парламенат је почео у Енглеској као надзорно тело; он није владао сам, већ је само натеривао Краља да он влада по закону. Доцније, Парламенат се није задовољавао тиме што Краљ влада по закону; он је тражио да Краљ влада с министрима, који уживају поверење Парламента, макар краљево и не уживали. Али, једна Скупштина може ићи још и даље; присвојивши себи избор министара, она може покушати да сама влада преко тих министара које, у ствари, она поставља и отпушта. У апеолутној монархији министри су били краљеви секретари, који су само извршивали његову вољу; под парламентарним режимом може се десити да они постану скупштинеки секретари, који само извршују одлуку екуиштинске већине. У том случају, Скупштина мења сасвим карактер, постајући од надзорнога тела управно.

Питање је сада је ли и енглески Парламенат прошао кроз све те мене; је ли и он, почев као устава краљевској власти, евршио тиме да краљевску власт себи приграби7 У оним континенталним државама које су примиле парламентарни режим, Скупштина. је у ствари краљ; она влада преко миристара који су јој исто тако послушне слуге, као некада Лују ХЈУ његови министри. Кад се напада на парламентаризам, мисли се обично на континентални парламентаризам, и код континенталног пајламентаризма, нарочито, на ту потпуну потчињеност министара Парламенту. Нико не може бити противан томе, да над Владом врши надзор Скупштина, која јој неће дати да прекорачи границе закона; нико не може бити противан ни томе, да се Влада преда људима који уживају поверење скупштинске већине; али многи могу бити, и јесу противни томе, да Влада, прешавши прво из