Srpski književni glasnik

,

ЕНГЛЕСКИ ПАРЛАМЕНТАРИЗАМ. 591

руку краљевих у руке министара, пређе за тим из руку министара у руке Скупштине.

По својој првобитној намени Скупштина није имала да сама врши власт, него да брани народ од злоупотребе власти. Овакво надзорно тело потребно је ма ко вршио влает: организација власти никад се неће толико усавршити да злоупотребе власти постану немогућне. Међутим, кад се Скупштина не задовољава тиме да одређује министре, него хоће да она преко њих још и управља, онда она у исто време и влада, и сама над својом владом води надзор. Онда је, другим речима, Влада ослобођена сваког надзора, пошто су се управно тело и надзорно изједначили. Укратко, Скупштина може чинити какве хоће злоупотребе; њу неће имати ко да у томе спречи.

Противу скупштинске владе не говори само то, што је то Влада без надзора; Скупштина је, сем тога, још и сасвим неспособна за послове једне Владе. Њој смета већ и њена оргапизација да с успехом игра владину улогу. Влада се бави конкретним случајима: она има да задовољи потребе једног тренутка, како се појаве; она има да се користи приликама што пре, док не би измакле; њена је дужност акција, и зато се од њених органа тражи, на првом месту, брзина одлучивања, спојена с брзином извршивања. Скупштина, нак, није организована тако како ће радити што брже, већ тако како ће радити што спорије. Она је установљена ради издавања закона: она се не бави конкретним случајима, она има да формулише апстрактна правила. При томе послу, главно је проучити и претрести ствар, нокупити разлоге и за и против, и одмерити који су претежнији. При томе послу није толико потребна одлучност колико обазривост. Скупштински је поступак стога дуг, спор, сложен, удешен тако да Скупштина не би могла хитати, да би морала размишљати хтела не хтела. Ту је упућивање предлога у одбор; ту неколика читања пошто предлог из одбора изиђе; ту претресање тог истог предлога у другом једном дому, који га поново проводи кроз исту процедуру. Према томе, не