Srpski književni glasnik

Књижевни ПРЕГЛЕД. 61 врло мало познају Жила Симона, готово само по“имену, зато што је био славан човек, и ако је само неколико година од његове смрти прошло. Од већине његових књига. једва су наслови познати. Ко данас чита: „Стулије о Теодицеји Платоновој и Аристотеловој;“ или: „Бог, отаџбина, слобода“ С муком налазе читаоце она његова дела о којима се некад страсно дискутовало: „Политичка слобода“, „Слобода савести“, „Радница“. „Дужност“, која расправљају питања непрекидно на дневном реду. Разлог је томе, главни разлог, што је он, по погледима, по начину излагања, по турнири духа, човек из сасвим другога доба, које са данашњим ничега готово селичнога нема.

То друго доба, његово доба, Жил Симон је описао у „Првим годинама“. Те године почињу скоро са почетком ХТХ века, п могло би се без претеривања рећи, данас потпуно непознатом свету, у једном крају који је за дуго после Француске Револуције сачувао нетакнут свој карактер из Старога Режима, у Бретањи. Жил Симон дао нам. је слику једнога бретонског села, Сен-Жан-Бревле, камо су га родитељи дететом довели. Цело се село сводило на „једну цркву, коју је окружавало гробље, и на једно гробље, које су тридесетак кућа окружавале.“ Устанак у Бретањи и Вандеји из 1793, напоредо се Француском Револуцијом, познат под именом Шуанарије, још је био у живој успомени становника Сен -Жан-Бревлеја. Ни један од њих није хтео, пили није знао да говори француски. Из кога разлога Из плашње, из неповерења и из оданости ирема свом старом бретонском језику и обичајима. Сељаци су сви били неписмени. Једино што их се тицало била су њихова поља и њихов евештеник. Свештеник их је упућивао у лужностима, п они су га слепо елушали. „Пре револуције онп су познавали своје господаре само по имену, ниједан од њих није становао у парохији. Кад су се ти господари поново вратили у Француску, ниједан им није дошао. Они ннеу имали ни нотара, ни лекара, ни учитеља. Ови прости људи примали су као јеванђељску истину“ све што им је свештеник говорио. Кад им је поп запове-