Srpski književni glasnik

616 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГлљАСНИК.

зици, ја сам се слагао с црквом.“ И кад те идеје буду победиле, без његовог учешћа, срећа његова довешће га да их, као министар, уведе у живот. Кил Симон је, још много пре Револуције од 1848, републиканац, али умерен републиканац. Он каже: „Ја сам се навикао на Револу-· ције, али то не значи да сам им пријатељ,“ Он је нпотпуно стран социјалистичкој Републици, коју је Револуција од 1848, оборивши Луја Филипа, довела. Као и раније што је био прост гледалац, кога интересује филозофија политике, у борби између ауторитета и слободе коју су водили Арман Карел, Тјер и упоредо се њима. Гизо. тако и сад, кад се умерени републиканци ематрају као непријатељи Републике, којој су на челу револуционари Луј Блан, Ледри-Ролен и Ламартин, он остаје умерен. Кад државни удар Наполеона Ш буде уништио ту Републику, п кад рат од 1870. буде створио једну мирнију, „опамећену “ Републику. он ће у тој Републици бити сенатор и министар. Умереност је његова доминантна особина у политици. Она му је донела победу, коју је имао етрпљења да чека двадесет и пет година. Несумњиво. је да је врлина бити умерен у времену кад је струја разузданих страсти понела све људе, али врлина потпуно негативна. могло би се рећи криминална, ако се у борбу против те струје не уложи сва несавладљива снага једнога снажног убеђења. какво је имао Жил Симон о неопходној потреби ла Француска живи мирним животом, под владом реда. Али он није био човек за борбу, не из малодушности или егоизма, него из уверења да је евака борба за идеју насилним путем бескорисна. Док се на улици крв француских. грађана пролевала за један тешко оетварљив. пдеал слободе, док су се одигравале, као одблесак опште узрујаности, дивље и бесне сцене у сред Народног Предетавништва, дотле је Жил Симон, посланик бретонеки, савесно вршио свој посао као еекретар комисије за рад. звање пуно поверења. којим га је одликовала У ставотворна Скупштина. Извесно због тога његова силуета, гледана из даљине, постаје све неразговетнија. Данашње генерације