Srpski književni glasnik

628 СРпСКИ Књижевни Гласник.

Он, је пре свега, ушао у овај посао са веома недовољном спремом. Извори, којима се при раду служио, ови су: „Општа недагогика“ Др. В. Бакића, „Основи педагогике“ Др. Рајна (превод), „О мару или интересу“ од Др. С. Окановића и белешке са предавања Др. Окановића. И то је све! (О вредности ових списа не можемо овде говорити; али ма каква и ма колика да је њихова вредност, она ппак, ни у ком случају, не могу послужити као јелини извор за третирање тако делпкатног и тешког питања, као што је питање о образовању воље. „Општа педагогика“. Др. Бакића је нешто опширнији уџбеник педагогике, п „Основи педагогике“ Др. Рајна су само извод из т. зв. научне педагогије или педагогије Хербартовог правца. У њима се, до душе, говори и о образовању воље, али укратко, без дубљег научног разлагања — онако како се у уџбеницима и изводима може. говорити. Расправа Др. Ст. Окановића има за предмет само један моменат из образовања воље: интерес или, како га он још зове, мар. Беленже са предавања Др. С. Окановића непознате су нам; али како то нису академска предавања, већ обична школска, то се свакојако и у њима може наћи само онолико колико и у сваком добром уџбенику за ученике Учитељске Школе. У осталом, мало чудновато изгледа. да се г. Станојевић, за научно расправљање свога предмета. служи још необјављеним и критички непровереним предавањима младога професора Др. Окановића, чији ауторитет у педагошкој науци, бар за сала, није још ничим утврђен.

Код оваке оскудице у пзворима, разуме се. да ће и сама расправа бити врло оскудна. Да видимо.

Спис има педесет и две стране обичне осмине, а подељен је на једанаест засебних одељака. У првом се одељку говори како је вештачење један од најпотребнијих, најкориснијих. најстаријих, али у исти мах и најнесавршенијих послова људских. Баца, затим, поглед на „златни“ XIX Ben, и види у њему две стране: светлу и