Srpski književni glasnik

750) СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

слове независно од тога стечаја, а после, кад се стечај распише, с тим истим пословима конкурисати за њ. Тада се обично не постављају они сепециални услови које емо мало час видели. При таквом стечају, не сматра се да је анонимност конкурената потребна, и конкурентима се допушта да на стечај поднесу и штампане списе, готове књиге, које су они, и пре стечаја, п ван њега, израдили u публиковали. Француска Академија ради тако, у врло много случајева. Из завештања, која су јој стављена на расположење, она одреди награду и распише стечај, годишњи или у више година. један, из историје, књижевносети, критике п др.; дела по тим струкама излазе на јавност незавпено од тога стечаја, онако како то читалачке и издавачке потребе изискују; и, кад дође време ла се деле награде, конкуренти се јаве са већ публикованим. делима, и Академија одлучује о њихову награђивању. То је стечај општи, стечај произвољних тема, стечај штампаних књига, стечај којега код нас још није било, нов потпуно за нас.

Тај нови стечај, међутим, врло је добар. Кад такав стечај постоји; кад су његови услови тако широки, повољни, — какав је и колики круг радника који се око њега скупља7 Широк наравно, п много шири него при оним специалним стечајима; и то и јесте што је добро. Код тих стечаја, конкуришу. готово сви радници по једној струци, и такав стечај постаје општи стечај струке, суд нал свима. радницима. и њиховим делима, једна исцрпна класификација њихових способности и њихових радова, која се сваке, или сваке друге, треће године обнавља. На тај начин, добар "радник увек је сигуран да ће на стечају добити заслужено одликовање и потребну. награду. Како у Француској, и у опште на страни, има пуно таквих стечаја и за еваку струку, то стечајн те врсте врше тамо врло користан утицај, и препоручују се многим својим добрим странама.

За нас пак, тај се стечај нарочито препоручује. Француски научник, и без помоћи која се на стечајима