Srpski književni glasnik

ДУЧИЋЕВА. ЗАДУЖБИНА. лобија, има и иначе врло добре услове за свој рад, има безброј издавача научних дела или часописа који ће добар рал врло добро наградити. Српеки научник нема тога. Ствар је позната. али п кад је сто пута кажете још је нисте довољно нагласили, наш научник добија з: свој труд врло мало или ни мало. Код нас се може десити да добар радник по неколико година. узастопце ради интенсивно, изради два три добра дела, п да за њих, услед ових или оних узрока не добије ништа. Слаб радник каткада и боље прође. Нека је само мало погодан и мало више наметљив, он ће понудити своје на двоје на троје скрпљено дело једном фонду, другом фонду (наши књижевни фондови изгледа да само за слабе књижевнике и постоје); молиће, мољакаће, обиграваће OKO оних који могу, можда ће им учинити и какву личну услугу, и на крај крајева сместиће лепо свој спис. Да не доказујемо више кад је ствар тако позната да је и деца на улици знају, однета код нас услед врло некњижевних прилика у којима наши књижевници живе, за лоше раднике услови су добри, а за добре раднике услови лоши. А то, наравно, не треба да буде. КЕлементарни интереси правде п елементарне потребе књижевности захтевају да се добрим радницима. пруже и добре прилике за њихов рад. Сва организација наших књижевних установа ваља томе да тежи. Стечајн такође, а то је на начин горе показан. Кад се, Дучићевим завештањем, нашој Академији Наука, први пут указала прилика да пропише. правила за један научни стечај, први научни стечај у нас, она је прописала. та правила не водећи рачуна о интересима који су, по нашем мишљењу, битни, елементарни. II ano се, овим завештањем, могао завести нови, модерни научни стечај, инак је одбор од три академика, који је Г Вероватно да је Дучић миелир на стечај с тематима кад је у свом тестаменту рекао „Академија ће одређивати темат Ba награду“, али кад је Академија узела ту реч темат у ширем смислу, и протумачила је као „тему коју треба обрадити или научну област из које ĆDMC може бити“ (чл. 6. Правила), то је она, после тог тумачења, сло-

бодно могла створити модерни стечај из завештања Дучићева.