Srpski književni glasnik

7692 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

Академија за израду правила саставила, нашао за по-' требно да и за Дучићеву задужбину утврди онај стари. рекли бисмо застарели стечај, е рукописима. донекле и "а кријењем конкурентова. имена. У место да се угледа на Француску Академију, наша Академија је у главном копирала нашу Велику Школу. Само, ако Велика Школа има разлога да свој систем стечаја одржи, Академија га нема да овај усвоји. Јер је Великој Школи циљ ла пзазове научни рад код оних који би га се тешко без њена стечаја латили, а Академији треба да је циљ ла помаже и одликује раднике већ готове п који већ продукују. И што је главно, Велика Школа даје темате. а Дучићева задужбина не; Велика Школа поставља питања која треба да се реше. а Дучићева задужбина их не поставља, него их оставља на избор конкурентима. Кле, Академија (односно њен одбор) унесе у правила Дучићеве задужбине ову одредбу: „штампани еписи неће će ни узимати у оцену, ни награђивати.“ Запгтог Који су разлози руководили Академију да ту одредбу стави, и јесу ли ти разлози довољни“ Шта смета једном добром епису то што је он раније штампан“ Има ли у тој околности што је књига штампана, нешто што би сметало праведности оцене, неким другим циљевима, можла; и шта би то било 7 Да се није мислило да ће оцењивачи донети праведнију оцену кал пред собом имају дело, ново, непознато, о којем нико није пзрекао суд“ Пије ваљда: оцена је увек праведна кад оцењивачи знају свој посао. Да се није мислило да је штампано лело већ награђено тамо где је штампано, па му не би требало допустити да п другу награлу однесе Није ни то ваљла: хонорар "(ако га т. ј. има) који се да делу, није ни у којем случају награда и не може се тако сматрати: а после, ако се н хтело тако нешто, могла се у правила унети одредба да једном награђени (фактички награђени а не хонорисани) списи не могу конкурисати, п онда би се тај обзир задовољио. Да се, најпосле, није мислило да. је циљ једнога стечаја да изазове нове радове, а не