Srpski književni glasnik

ДУЧИЋЕВА ЗАДУЖБИНА. 765:

да номаже старе, већ изашле Ако Je TO био. разлог. онда, поред онога што смо напред рекли о потреби награђивања публикованих радова, ми можемо сад само додати да конкурисање са публикованим радовима не би сметало стечају да OH, M поред тога, изазива нове радове: циљ стечаја остао би ипак пети, а не би се огрешило о праведне обзире које смо ми раније петицали. Па који би онда. разлог био тој проекрипшцији штампаних списа“ Да није какав формалан, спољни Је ли лакше оцдењивачима да читају рукописе него штампану књигу“ То тек ваљда нико неће рећи. Је ли зато што се хтело, п прописало у осталом, да на натипеном листу награђеног списа стоји белешка: „наградила задужбина A. H. Дучића“, а испод ње слика завештаоца Ни то не би био разлог. Белешка о награђивању може се ставити и на штампан списе, мењајући корпце само, па чак п не мењајући их; а после, није баш ни нужна, и у Француској књига. тек у новом, потоњем издању носи белешку о награди; најзад, што се слике тиче, слика је непотребна. Нема, у опште узевиш, много смисла стављати слику добротворову на сваку књигу коју његова задужбина помогне и која с овом нема никакве интимније везе; то се, у осталом, обично п не ради у другом свету код Француза и других, и ми смо се најмање од Академије могли надати да ће она, прописујући правила за Дучићеву задужбину, коппрати у том погледу одборе наших приватних књижевних фондова и усвојити њихов познати обичај о оном непрестаном стављању добротворске слике. тим мање што то Академија није учинила раније. У правилима Маринковићеве задужбине.

Нека се Академија ма којим од ових или еличних разлога руководила кад је прописала. правила. која штампаним списима“ одузимају право конкурисања за Дучни-

1 У осталом, Академија би могла ближе објаснити шета све она. за овај случај, подразумева под „штампаним списима,“ Значи ли то само књигу, готову, оштампану, пли уопште све што је штампано, ма само у часопису, и неоштампано “7 Односи ли се то, даље, и на оне списе који су истина штампани у часопису, али се доцније, прерађене и попуњени, поднесу у рукопису 2