Srpski književni glasnik

ТВ СРПСКИ Књижевни. ГлаАСНИК.

шта. је наше, самоевојно, ...шта туђе, накалемљено,... шта од једног и другог у једно сливено, те препорођено у духу народном. Исток и Запад. укретили су се ту“. Тврдити да живот народни није толико развијен, да чијем великом. уму даде доета хране, то значи тврдити. да народ наш није дорастао у пуној мери за просвету. Токорее, друштвеност је у народу заостала иза нас!“ Читалац је и сам могао олабрати у овим разлагањима тачно од нетачнога, видети да Г. Марковић не даје праве, убедљиве разлоге и да његова аргументација јако рамље.

Он се вара када мисли да „мајстор српске приповетке, српске романтике“ има да олабира „накалемљено“ од „самосвојног“ y име неког апетрактног, · магловитог, несхватљивог идеала „народнога карактера“. Шта управо значи тај чисти „народни карактер“7 Да ли га писан види -у. етничким особинама. расе Етнографи, етно-исихолози, антрополози и филолози рећи ће му ла ланас у науни теорија раса не важи, да се данас сматра да су и најчистије расе мелези по его пута помележени и укрштени. Народе треба примити онакве какви су. плод вековнога укрштања Im међусобног утицаја; цео њихов развитак састоји се баш у том накалемљавању. За научењаке не постоји никако оверено и научно мерило по коме би делили оно што је национално од онога што је ненационално, оно што је накалемљено од онога што је аутохтоно. И према чему би Г. Марковић вршио то одабирање, на основу чега би он могао одљуснути српско од несрпскога, утицај Истока од утицаја Запада“ Це би ли боље било да отвори очи и срце и да посматра. да осети, да заволи и на еугестиван начин изрази живот тога народа, онакав какав је, а не кроз призму несолидних MH произвољних теорија“ После неколико стотина година, када етно-исихологија буде располагала сигурним средетвима, када се буде посвршавала једна маса припремних послова, тек онда ће се моћи мислити на оно што Г. Марковић етавља као свој задатак. Ми у приповетии не тражимо научне трактате, но емоције,