Srpski književni glasnik

КЊИЖЕВНИ. ПРЕГЛЕД. «ql

лала му право да бира попа, учитеља, бележника и поеланика. То је стари војник „из кога се хоће наједанпут, на прелом, да пстеше уставан грађанин, које нит“ уме нит“ може да ужива проширена права уставног живота, а мора да еносп све проппрене терете п дужности тога живота.“ Та промена је старцу само зла донела. Нови живот ниче по диже се у пукотинама и на развалинама старога; борба за опстанак постаје мучнија, терети већи, живот тежи, модерни индивидуалнетички дух крииг уске границе старе патрпархалне породице. „Све порција већа, млађепшна гора“. узлише. Чича-Мија. пред својим старим лаћманом Угрпнићем, ратним другом из Четрдесет Оеме с којим је у ковиљеком риту, под једном кабаницом ивоkoTao.“ Друговачија је данас млађешина“: ново доведена. снаја се ускурјачила“ и почела. терати мужа, ЧичаМијнна. сепна, да се дели, Са парничареким инетинктом гељака, старац се дао у бескрајне и скупе нарнице са сином. Комад за комадом земље оде на адвокате и на таксе, п најзад му досади ла се на њ натреса надмена господа. по канцеларијама. Решпо је да пде пред сама Цара у Беч. И кад је пукао глас да ће чича-Мија да иде Цару. почеше му долазити поруге и молбе са свију страна: једна га удовица моли да рекне коју добру за њена сина који је неправедно узет у појеку, други долазе с порукама да им обиђе децу што вену по касарнама у неверији., обасипају га жалбама противу великих пореза, злих суседа, неправедних намета, све што мали и спротни људи грпе од. „господа“, од „власти“, од „закона“ који је Тако растегљив. према моћним a тако евиреп према елабима. Када се на крају на ове недовршене елике старци договарају да даду своје потписе илп ударе евоје кретове на Чича-Мијино прошеније, како су говорили наши стари, читаоцу се п нехотице ствара. слика свију тих несрећних сељака. вековима. привезаних за 'земљу, који у забуни, у очајању, прел неминовном пропашћу, несвесно пружају

рукету вис, просећи правду незнано откуда, да се најзал