Srpski književni glasnik

~! o КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕЛ.

роди кад се једнога дана нађе у четири ока са Јагодом, која. је. зарумењених образа и оборених очију. кидала цвеће на својим девојачким грудима. Тако у „Први пут у колу“, силовити, пусти Вуја кога су рисом прозвали, који није хтео да зна за коло п девојке, недељом терао коње на пашу и у летње вечери гледао звезде на небу, и за њега се нашао један пар црних очију који га је о2вукао први пут у коло. Свршетак се дао предвидети: рис постаје голуб. И онда: Срели су се.' Састали су се. Шта је било... мрак је био. Тек да дланом о длан удари, Вуја стиште Милку обема рукама... Нешто пуче, а...

— Јух, Вујо! — цикну Милка, па се нстрже и побеже. — Врати, као што сп обећала, — виче за њом Буја.

У „Круни“, остављена m самохрана Круна и псто гако добри, пето тако саморани и спротп говедар Раја. у тренутку када је село неправедно почело пеппрати уста њиховим именима, бацају се једно другом у наручја. улазе у живот да заједно пркосе невољи, пи да под благословом чнете љубави најзад победе. „Мој Бата“ прича како је Бата п мимо вољу Дадину и Нанину отео Милку Дудвареку и како се после са њом развео, „Јоле“, најтоплија. ствар у целој збирци, јесте песма о војнику који је под утиском страшне и неодољиве носталгије оставио сетражарско место, отишао у своје село да запгра у колу на рогљу око гранатога дуда, да чује фрулу Радину. да под месечином пољуби усне Ружине, и да -- полуди.

По себи се разуме да је главна мана ове идилске, џасторалне поезије, која је тако сузпла нашу старију приповетку, редован и непзбежан оптимизам. II ro He само да су личности нарочито љубавници, сеоски Ромен и Јулије до апсурдности. идеализовани, но је и стварност згужвана, сплована, да само што лепше и дирљивије испадне свршетак. За љубавнике нема препрека, добро побеђује, зло се казни, — таман онако како се у животу не дешава. Тај оптимизам, наша генерација која