Srpski književni glasnik

774 СРПСКИ КњижеЕВНИ ГлАСНИК.

је ступила у живот у ни мало ружичастим данима нашега. народног живота, не може никако ла свари, зато су нам суд и камо ближи Станковић, Домановић, Ћипико, Булдисављевић, са њиховом сатпричном о пли песпмистичном жицом. U. Марковић у оптимизму стоји напоредо“ са Лазом .Тазаревићем. Сећате ли се свршетка у „Први пут с оцем на југрење“ 7 „Кад сам пшао лане у Београд по јеспап, видео сам у Топчидеру Перу Зелембаћа у робијашким хаљинама. — Туца камен!“ То је ради ефекта u на радост лепим душама! У „Школској Икони“, злосрећни учитељ бије п злоставља евоју модискињу, и раставља се с њоме. Тако, у Г. Адамова: у „Чича Мирку и Чича Маринку“. породична. вражда евршава се свадбом Раде и Јање; у „Фрушкој Гори“, довољно. је да запгра коло на да се Писац нада да ће се осветити Косово; у „Цвеји“,

рђави зидар Моца. зли дух Цвејин, добија ћушку — „оде тај као и оно златно теле“, — а прича се свршава са једним дирљивим „Благо Јагоди!.. Благо п Цвејн!...“;

„Први пут у колу“ евршава се једном сликом: Вуја гледа звезде и притискује Милку на груди; у „Круни“., спрота Круна и говедар Раја постају газдарица Круна и газда Paja, m севршава Će куповањем земље Јеше Скрлетовића који је овим рајским душама раније пакостно: у „Мом Бати“, непослушни Бата којп се оженио мимо вољу Дадину и Нанину бива кажњен за тај страховити и неопростиви грех: жена га остављала п тек их конзисторија развела. кућа му отишла на добопт као што му је прорекла баба-Стојна „...замекало п њему пред кућом теле...“ а покварена Милка код „лугачког Стојана“ „поједе више батина по хлеба“. Једино „Јоле“, гле је евршетатг онако немотивисан и. неочекиван, чини извесну дисхармонију у овој хармонији отужне сентименталности, наивног оптимизма. и плитког моралисања.

Ове, можда оштре речи, не вреде само за Г. Марковића: таква је скоро сва наша старија приповетка, то је њена основна. мана. Г. Адамов има нешто акцентупране мане без мало свих својих колега, не само по са-