Srpski književni glasnik

Књижевни. ПРЕГЛЕД. 777 видео, или што је могао осетити п видети. Г. Аламов BILUI ствари, али само у ономе што је њихова прва, општа ознака, он не осећа и не износи ону сугестивну, евокатореку појединост у којој можда лежи ева уметност. Само један пример, интересантан, шта он види и како изражава своју визију. Његови сељаци описују звездама осуто небо; један од њих вели: „пружила се Кумовека Слама, као да си превалио кану с млеком“; другоме звезде изгледају .избелиле као бела џизерица.“ Ради поређења. треба прочитати дивну Додеову причу „Звезде“ у .„Причама из мога мапна“ и видети шта је прованеалеки иаетир осетно у гајанетвеној самоћи и тишини, када се чује како гране расту и трава ниче, п када јата звезда трепере на ведром небу.

„На есблу и прелу“ није рђава књига, али исто тако није ни добра; за њена писца не да се рећи да нема талента, али се може рећи да га нема. довољно. Утисак који остаје јесте неодређен, блед; у опште једна успљена књига коју човек не чита два пута.

Својим манперизмом, претераним оптимизмом, Г. Марковић је можда најмање реалист међу нашим. реалпетичим приповедачима. Он је хеео примером да докаже да у нас има грађе за приповетку п роман. Срећом, то су, други доказали; поред њега, ми бисмо остали у уверењу та наш сеоски живот даје грађе само за пасторале п моралне повести. Она гомила. епмнатичних личности, проетих душа п добрих срдаца, п сувише је јелнолика, ти сељаци и сувише су добри и сувише личе једни на друге, за бисмо могли познати у њима људе, наше ближње, емртна и трошна створења саздана да греше. Они су и сувише изван севета да бисмо их могли. волети. До душе, историје тих људи писане су читким, врло течним стилом, у причању се с времена на време осети таленат, емоција загреје причање, тачна и изразита реч осветли развијање догађаја, али то у брзо нестане, п ми се понова налазимо у осрелњем, у неодређеном, у нечему