Srpski književni glasnik

7) СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

+

љачког домазлука Траугота Битнера, који је, као и његови стари, био сељак-земљоделац, није знао за друго занимање осим тежења земље, п који је „и тело, и думу“ предао земљи. Од оца је Траугот наследио пмање већ оптерећено дуговима, који су још и нарасли кад је наследник „исплатио“ млађу браћу и сестре. Крај еве своје велике оданости земљи, поред највеће пажње, указиване домазлуку. Битнер,. после тридесет година самосталног 'аздовања, види да је еве његово напрезање безуспешно; имање тоне све већма у дугове, а он се најзад сасвим заплете у мреже зеленаша Јевреја. Писац, уман и видовит сликар живота, указује п на оне дубоке узроке. који доводе до пропасти сељачки домазлук: нови пијачни услови, зависност њина од узрока светског газдовања, и немогућност да се на данашње време рад развија у оном

уском, ограниченом кругу у ком се досад радило. Посел-

ници малог простора земље осуђени су на пропаст под притиском светске конкуренције пи. производње у велико, неприступне MH непојмљиве Битнеру, који је навикао на старински сптничареки начин производње, гле је све серачунато на локалну п домаћу потребу. Стари и искусни домаћин, 'Траугот Битнер зна своју земљу, страсно ју воли и негује као какав жив мили створ. Све његове мисли, његове бриге, његови поглели на Бога и на природу, на људе, на породичне и друштвене односе — све то пропзлази из његове нераскидне везе са земљом, у коју као да је сам пустио жиле тако јаке као дубови и кленови његова. мајура. Та његова веза са земљом дивно је осветљена у роману пи подсећа на најлепше странице „B.a1 –

сти земље“ PjbeOa YeneHeckor.! IlocreneHo mpoma,rame Bu-

г Гљеб Успенеки, веома угледан руски писац белетристичких производа из живота простог парода и нижих елојева варошког и престоничког живота — умро је концем прошлог месеца. Има већ петнаест година, кат о се Успенески престао јављати у књижевности, услед тешке душевне болести, којој је подлегао ових дана, Лепо књижевно име стекао је евојим првим белетристичким радом: „Hapanu Раетерјатеве улице“ (18606), у којој се, као у приповеткама његова учепика пи следбеника М. Горкога, описују пропзла бића из радничког сталежа, одана пићу и нераду. 1876. године дошао је са руским добровољцима. у Србију, одакле је једном политичком листу елао своја „Писма из Србије“.

Прев.