Srpski književni glasnik

КЊИЖЕВНИ ПрРЕГЛЕЛ.

(1

тнерова. пмања, пропадање његових узалудних напора у борби са непојмљивим My непријатељеким силама. новог економеког устројства, а заједно ес тим и пад свега што му је било мило, за што је живео стари сељак — сачињава. драматичан садржај овога романа.

Пеколико карактера. изнетих у роману носе на себи печат животне пи уметничке истине, и роман се чита. са великим интересом. Као једини, али важан недостатак романа. мора се ематрати — његова. развученост, и многа понављања, сувишна. подвлачења. онога што иначе само собом излази из положаја и радњи лица. Аутор се сувише одушевио за евоју тему, и сваки чае се упушта у размишљања, услед чега се његов роман претвара у пуолициетички чланак илп трактат из економије или социологије. Радња се романа, услед тога, страшно задржава и књига хоће који пут да буде и сухопарна.

По мњење Л. НП. Толстоја о важности п уметничкој виспни TOPA романа остаје ипак у пуној снази, и лако Je појмити, шта је у роману тако одушевило великог писца. Он је ту нашао верну елпку, одјек својих љубљених идеја о раду, о животу у вези са земљом MH природом, о уништујућој сили сеувремених услова рада. У предговору пеказује 'Голетој неколико дубоко занимљивих мнели о критици п сувременој светској п руској књижевности, у којој указује на превласт ограничености п неларовитости по на несгадак знатних производа. Он то објашњује сувишном ~ производњом (хиперпродукцијом). изазваном тим што су „књиге, часописи, а. нарочито новине постале у наше време велика новчана предузећа. којима. је, ради опетанка, стало до што већег броја. потрошача.“ Да би их задобила, штампа се труди да се изједначи са укусом те већине, која је у маси неразвијена и. неука. „За ту се већину, — вели Толстој, — издају груби, неукусени и неуметнички. пропзвода, који петискују петинито прекрасне ствари, или им бар не дају да се распростиру. П тако, према све већој и већој распрострањености. новина, часописа и књига, уопште штампе,