Srpski književni glasnik

734 CPucku hWMW,MSREBHHM UPJACHME.

није добро, јер у нас зову уптојртт или. вјетропир мушко, а женско упториКа или вјетропирка), п она воли молу. воли шванске адете, воли адвокате, које њезин газда Марко, не знамо зашто, мрзи. Та слушкиња једаниут пјева, и изненада, као из земље, ниче пред њом адвокатеки помоћник Ивица, пз Бањалуке, којп, мислећи да је Маркова кћи, врти се око ње као мајмун, говори погварено њемачки више него српеки пи — заврги. јој мозом. Без велика затезања и са једне и са друге стране, они ce грле, цмачу и обећавају узети се. Истога дана долази (кад никога у кући није било оспм Јелице) и тргоBam из Бањалуке Иван Вишњић, са некаквим Филииом прквењаком, тобоже да проси п милостињу за цркву и за се дјевојку. Он се евиди Јелици, а Јелица њему (Боже мој, брзо ли се људи заљубљују!), и одмах почну превјћати очима једно према другоме, као да су од давнина познати. Можебити, да би п он Јелицу загрлацо и изјавио Ja ће је просити, да му баш то. часа, а на томе мјесту не стигне писмо (ох, то проклето писмо, много ли зла ради у позоришним комадима!) да мора пћи на војничку визиту. Наравно он — одмах иде.

У другоме чину газда Марко сједи, размишља и прича ни сам не зна о чему, кад опет долази писмоноша. Он доноси. ппемо од Ивице, којп проси од Марка кћер (мислећи на Јелу). Марко по писму позна, да је то 'двокат, па HM не дочитавип баци га на ватру, дочепа. Јелицу, и почне је грдити. Наравно, да Јелица миели. е је он грдп због њезина. Ивана п стиди се и, у пола, признаје. Марко је изгрди и, за казну, нареди да се — исповиди. Но у исто вријеме IH Јели писмоноша преда писмо. које је било намијењено Јелици, а којега је писао Пван, трговац. Као и газда Марко, и Јела пати од исте б0лести, да писма не дочитаје и не гледа потпис, него одмах мисли да то њезин Ивица њу вара пи изјављује љубав и Јелици. ( тога и она писмо баци у ватру, а с Јелпцом се посвађа.

У трећеме чину долазе просиоци и Јелини п Јели-