Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ. 152

чини. Они, на онај обичан начин, разбиетре ствар. разјасне чије је које писмо, те Иван узме Јелицу, аг Ивица који се поправља и хоће да буде бакалин (те тиме угађа по газда Марку) узима Јелу.

На томе се ствар евртава.

Као што се види, предмет“ није бог зна какав, те би једино могао пристати за комад у једном чину. Овако развучен губи и оно мало вриједности п постаје досалан.

Карактери су обрађени да не може лошије. Јела, која би, према наслову, требала да је главна јунакиња у комаду, у ствари то није. Јелица и не говори и не ради ништа. мање од ње и истакнута је исто толико колико и она. Нисац је хтио да је прикаже као вјетрењасту, а у етвари је приказао као будаласту пи развратну. Треба само видјети, како лако трчи она у загрљај Ивици, кота ирије пикад очима није видила, па да се човјек увјери. е није при чистој свијести. Па није јој ни то доста! Чујете само како говори:

| Јелница. "Та пета ће ти „шлин“ 2

Јела. Да Ззаврнем овако (затеже тур од. димија); Нек се види...

Јелица. Шта, шта

Јела. Гди сам најдебља...

Јелица. И да подпрнем овако (дигне једну иогавицу).

Јела. О не!

Јелима. Него 2

Јела. Нек стотину мушких очију гледа у моје дебе-ле но-опне. .“

Шта мислите: пили овај говор боље приличи каквој вјетрењастој босанки дјевојци, или каквој од друге фелег7 Колико je нама познато, у поштеним кућама (као што писац вели за Маркову кућу) босанским или херцеговачким, нема оваквих дјевојака. Долуше, уз остале благодети, наши културтрегери донијели су нам са собом п цура на продају. уз које су. донније, и неке наше пристале и пошле на пазар. Али таке цуре нијесу елушкиње

10