Srpski književni glasnik

756 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ. ГЛАСНИК.

у кућама као што је Маркова, нити је писац на њих мпелио при писању овога. комада.

Јелица Je Heurro чеднија и, готово, могла би нам се пи свидити, да се онако нагло не заљуби у Ивана, који је опет њојзп сасвим непознат, као n Ивица Јели. Она, да се додвори Ивану, чак н то проналази, да се „фристани и рекле иротиве нашој народности“ (0. ја дна народности!). Газда Марко мање је донадљив од њих обадвије. Он много говори, — говори више него оне, — а не ради ништа. На. стр. 53. 54. и 55. чак и штондира, што би рекао Јурек Загорец из „Врача Погађача“, и псује ђаке на великим школама, који, док уче, ишту помоћи од евојих газда, а кад сврше, жене се дјевојкама „из била свита“ и тако старе газце остају „п без пара п без зетова“. (Спроти ђаци, дивно ли их Кузмановић препоручује!) Ивица је нека врета луде. Он. са свим непознат, улази у Маркову кућу, без икаква повода. Ишао човјек улпцом п дошао му ћеф ла сврне у туђу кућу и он се свратио и, нп пет ни девет, него се почео удварати саушкињи, мислећи да је то газдина кћер. 'Гако само сметен човјек може да ради, исто као п онда, кад са нашом Ајевојком говори покварено њемачки. Но није овакав остао до краја. При крају говори чисто српски и. тобож. уозбиљи се. Пекакав фра Илија жтио за. због нијемштине излјцати и он, зар да изгледа још луђи, толико зазпре од батина да се преко ноћ поправио.

Богатићка, сестра Ивичина. која се јавља само у Ш чину, није ништа друго. него слаба. копија Стерпјине Феме пз „Покондирене тикве“.

Остале су особе обичне, необрађене. неистакнуте. Неке су и сувишне, н. пр. онај Филип, који се у туђој кући служи ракијом као у својој...

А шала, каква је7 Никаква! Ми видимо, како се писац из све енаге упиње, да. нас заесмије. чак нас и го-

лица, — али. узаман! Зар се можемо насмијати Филипову