Srpski književni glasnik

ОцЕНЕ И. ПРИКАЗИ. 18 безобразлуку. или Ивину пренемагању, или свима оним особама, које говоре: 'деокат, 'иотека, Аустурија, мируши, душње ми итд. 7 (Јела нпр. на једном мјесту вели, да би хтјела да је 064, а на другоме говори 'потека и уредни порез мјесто порезни уред. Чудновато! Ваљда ко разумије шта значи бити иобл, знаће и ове ријечи правилно изговорити). Овако изопачене ријечи, ако се пречесто употребљавају. не само да нас не могу насмијатп, него нам додију и довољне су да нам омразе и комад и писца.

Г. Кузмановић је. поред ових. уметнуо још неколико турских ријечи, које се у Босни говоре. По ношњи и по тим ријечима. једино би се и могло познати, да је комад из босанског живота. Иначе у њему нема ништа босанскога. Он је написан по угледу на неке старије српске и хрватске позоришне комале, a нарочито нас потејећа на: „Покондирену тикву“. „Граничаре“. „Биоград нпекал и сад“, и на оне мађарске: „Војничког бјегунца“ и „(Сеоскога Лолу.“

„Матица Хрватска“ дивно упознаје своје чланове е Босном! Ако овако настави још коју годину, они ће мислити, да је то нова земља Инђија, гдје но је земља иепуцала, а у њу живи пронадају људи...

Мостар 1909.

СвЕТ. ДоРОВИЋ.

/ - 1 (топаљеко владичанско питање, од Павла Орловића.

1297 —1902. Београд. Штампарија Светозара. Николића.

Ова је књига скуп чланака у којима. је, 1897 и 1902. наш сарадник Павле Орловић расправљао, у дневној штампи, о скопаљеком владичанском питању. У чланцима дол. 1897. писан полемише са Српском Заставом“, а у чланцима од ове године са целом бугарском штамиом због њеног писања о Фирмилијановом посвећењу. Али сви су тп чланци само обликом својим полемични. Иначе.

107