Srpski književni glasnik

790 СРпски КњижеВНИ ГЛАСНИК. Постављено 1497, питање о нашој самосталној пркви било би енажно прихваћено само у једном вилајету: ла ли се може осуђивати Симићев кабинет што није свесно и драговољно изишао на сусрет томе фпаску7 Наравно. ми не мислимо рећи да тај кабинет не заелужује никаква прекора. Он није крив, петина, што је кренуо само скопаљеко владичанско питање, али је, може бити, крив, што бар то питање није дефинитивно репшо. Јер, најзад, он је захтевао у Скопљу владику, а добио је само адми-

нистратора. а ла администратор није то пето што и владика, а нарочито да његово претварање у владику није имало да буде HMpocra формалност, то је најмање потребно доказивати данас, маја 1902. Али ми се нећемо заустављати на томе, да ли је екопаљеко владпичанско нитање могло бити дефинитивно решено још пре пет тодина. Павле Орловић, коме је било главно растрести ствар о самосталној цркви, није се овог другог питања ни дотакао, а и ми га се дотичемо само стога, што нисмо ради да изгледа да бранимо Спмићев кабннеч више но што би, може бити. требало.

У полемици са бугареком штампом, Павле Орловић се старао да побије њене наводе ла је екопаљска епархија чисто бугарска, п да стога није право постављати у њу M једног српског владику. На оенову брижљиво проверених података, Орловић тврди да у тој енархији има 10.000 српеких домова. ca преко 60.000. душа. На речитији се начин не може доказати, да у скопаљекој епархији српеки владика неће бити сувишан. Орловић свраћа пажњу још на једиу околност. која Je олиета. занимљива. Ни пре Фирмилијана. бугареки влаJuga није био искључиви. предетавник православља у Скопљу; поред њега се увек налазио п јелан патрнајшијеки владика, и ева је разлика у томе што је до Фијмилијана. тај патриаршијески владика био Грк, докле је Фирмилијан Србин. Међутим, Бугари нису протестовали противу бављења грчког владике у Скопљу. Они се нису бојали да ће он натурити тамошњим словенима. туђ језик