Srpski književni glasnik

'TuipP-Mowa ABEHIHAAM. МО

никаква. вера, и да нису никакви поданици, и да им је лако; јер док сав други поштени свет крваво стеченим новцем ичаћа“ порез, они (Цигани) га одевирају! (Ту је честити ћир-Моша мислио на оно што Цигани по нашим паланкама. долета. отплаћују свој порез свирајући балав: пред начелниковом кућом и кроз чаршију о народним празнипцима, кад су плуминације, и кад град величанствено плива у мору од светлости и опомиње читаоца. на приче из „хиљаду и јелне ноћи“). Таким злим поданицима ематрао је ћир-Моша да је прави грех давати бакшиш п тиме их само навиџкавати на нерал.

А и невоља. је била ћир-Моши па је морао бити тако штедљив. Требало је п празновати пи еветковати врло често, и ипак плаћати порез на радњу. Зато се ћир-Моша. п тужно на велики порез M на мали пазар услед честог затварања дућана.

— И како нећим7! И оћи да банкротирам!... Нема пазар... нема... нема! „Ајли, ћир-Мошо, "затвори лућан!... Наредба. је 'од власт. Шта ји, за штог Ево за што! Па онла стане да ређа. све те честе препоне једном трго-

вању. — Понедељак -— манифестација, Уторак -— лимунација, Срела — депутација, Четвртак — прокламација, Петак — мобилизација, Субота ји Субота, а Педеља —

не смем да отворим дућан, ако отворим. епгурна глобација!... на канализација, па нивелација, па екеплоатација!... Ихаа! Зар је један ствар!! ...Несрећа!... И не можи да споживи!...

П имао је право вредни ћир-Моша Абеншаам! За то п јесте био вредан као мрав, а грабљивац као јазавац.

Дућан његов био је на далеко чувен са богатог свог избора m ca услужности ћир-Мошине. Дућан је био пун пунцат свакојаких ствари које ћеш бадава тражити по свој дугачкој чаршији па, M MNO самим апотекама. Одавно се рекло да код ћир-Моше само што нема. „тичијега млека“ а другога свега има. И доиста, шта ти свега није било у том дућану! 'Ђавољих папака, крила од слепих мишева , длака из вештичиног репа, биља од