Srpski književni glasnik

406 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

омразе, — п све тако неких страшних етвари, да би ти се коса на више дигла, кад би се само могао доченати инвентара ћир-Мошиног дућана. Ни у једном царинском ценовнику робе нема ни записано а камо ли такепрано све то што ћир-Моша свету кришом, а за добре паре. продаје; и нико живи од наших толиких отачасетвених цариника, Ma ни сам шеф, госп. Х, — коме је вечно весели и наквашени пан-Јан Фајка и марш један компоновао, — ни он сам не би знао и умео казати: одакле је п на којој је пограничној Tau наше отаџбине сво то чудо увезено у Србију, у дућан ћир-Моше Абеншаама!

За то је у дућан његов и нагртао сељачки свет, нарочито ћуркаста п сујеверна женска чељад. AKO је ко коме хтео да омили, или ко кога се ким да омрази, ишао је ћир-Моти п тамо би извесно нашао лека и помоћи. Те је етвари ћир-Моша морао кришом ла продаје. јер су га тамошњи фармацеути непрестано оптуживали месној власти, па једном чак п самој народној скупштини, наводећи чак и то: како ћир-Моша. није рођени Србин, како није елужио никад војску. и да је оних сулбоносних дана, кад је српска. војска била Ha Горици, ћир-Моша био на страни нашег петвековног непријатеља.

Али бесвесна маса народа слабо је за то разбирала. Маса, као свака глупа маса, баш је тамо нагртгала одакле су је олвраћали и куд су јој кратили. И здрави и болеенп, и роткиње пи нероткиње, п љубљене п омрзнуте, тискале би се по ћир-Мошином дућану, тражећи лека п помоћи. Ако коју жену муж занемари или је петуче. она пиле ћир-Монш да јој он да штогод да мужу омили; а муж чује то, па је још горе истуче. Ако опет каква улата баци око на комшију. који се скоро из гарде кући 'вратло, ајде ћир-Моши, да јој да биља од з.маме: п ћирМоша. јој да за добре новце, а после конзисторија месепима трља главу. И тако, што год коме треба. — ћир-Моша има тога свега.

A n сам је био усталац. Од ране зоре до мрклога мрака седп он у лућанчету па као пиаук у својој паучини