Srpski književni glasnik

ЋиР-Моша АЂЕНШААМ., 807

што седи и вреба п увлачи луде муве у паучину, тако је ћир-Моша вребао п увлачио луде сељанке у лућан. Ни у подне није“ остављао дућан, него му се ту доносило и он ту у дућану ручавао. Његова бака спремила би му и смандрљала. нешто од зеља, нешто налик на оно, што наше вредне домаћице спремају младим пловчићима п гушчићима. И ћир-Моша би се слатко заситио тим, задовољно протрљао руке и обрисао своју јарећу браду, па би онда узео и метнуо тумбећију у наргиле, запалио и пушио, одајући се тихом размишљању (које се, по свој прилици. није клонило корпети ближњега). А често је том приликом просто беспоелично и то онако беговеки беспосличпо, и увесељавао се слушајући како брбоће вода у

наргилету или гледајући дремљиво оне трешње — које би метнуо у воду од наргилета — како скачу и како се пре-

турају и јуре једна преко друге по води, кад он силно повуче на наргиле. То му је уживање остало из онпх сретних мало час епоменутих дана, из дана оеманлијеког тосподаретва, кад је п ћир-Моша био неки фактор, п заседавао и судио у меџлису као члан његов. То му је сво уживање било радних дана. Иначе је сав остали живот његов био само рал пи напор п даноноћна брига за насушни хлеб и тековину.

Зато п није чудо што се ћир-Моша тужио на сплне празнике п еветковине, на мали назар п на велике порезе и прирезе. Није ни чудо што је роптао на стање у земљи и што је претио, да ће се иселити у Турску: а зато је још најмање чудно, што се довијао од сваке руке, да што јефтиније прође. п што му је палало на памет п тако што, што ником живом не би пало на памет, — као што ће се већ поштовани чптатељи из есле-

дећег пспричаног уверити.

ГЉАВАДРТУРГА. Повластица. Пир-Мошина. Дућан ћЋир-Мошин био је на угледном месту; одмах до реке, у близини града, у најживљој улици. Ту је стајао