Srpski književni glasnik

НОЖ СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

за турског времена па је ту остао и кад Срби загосподарише. Али и сам дућан ћир-Мошин као да је примио нешто од карактера ћир-Мошина, а то је да се слаже с полицијом, ла се покорава наредбама њеним. Нови регулациони план није запео за тај дућан, и дућан остаде по по новој линији, променивши само фасаду. — Све око њега. се променило; старо се порушило а ново дигло, и тако од старога града остаде у тој улпци само тај стари дућан са још старијим Абеншаамом п са још старијим његовим познатим већ „анцугом“ од венецијанске солидне „кариране“ чохе... |

Одмах до ћир-Мошина дућане дизала се нова монументална кафана и пивница пио плану, „Касина“ звана. Па како је Абеншаам преживео турско господство, преживео је и многе кафеџије које се, од како је „Србија заступила“ један за другим измењаше и изређаше у тој новој пивници. Али ако су се кафеџије и мењале, ћирАбеншаамова повластица у тој кафани за чудо остаде очувана и поштована боље него толике п толике повластице народне у свету, -— чувана и предавана од једнога гостионичара другоме, све до овога последњега, о коме ћемо морати рећи коју, као и о тој повластици Абеншаамовој. Ћир-Моша је био „спромах човек.“ Управо, он је волео да се као такав представља и да га за таквога свет, а нарочито порески одељак. држи. Он је био један

од оних типова ·— који су тако чести и међу нашим православним ћЋифтама — који уживаше кад би чуо да се

за-њ говори: да је такав, да му човек орах из руке не узме, и „да га пас за шта нема дохватити“, — да се говорп то, али ипак да се сумња и шаиће за њ да је „труо 'азда“, али да се то. наравно, не може доказати. — ЋирМоша Абеншаам је, дакле, волео и да изгледа да је пуки спромах, а и да се држи За-њ п сумња на-њ да је богат. Па п ако је у свему скоро био без икаква поноса, ипак се поносио богатевом људи свога племена. Па и ако је мало разбирао за историју, и мало знао петоријских