Srpski književni glasnik

s10 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

задовољетва M уживања. Нарочито су јефтину кафу пекли они што су млели и пекли кафу по сокацима, оне — тако да их назовем — покретне или летеће кафеџије, којих је 3a турскога времена много било, да On п фукара имала у свако доба п на еваком месту кафе. Хамали, секираши, сптне дућанџијице, сељаци и цигани и друга фукара тако Je HM пила кафу. Кад кафа буде насута у филџане, чучне и кафеџија и муштерија крај мангала на сред сокака — јер кафеџија је обично пио са сваком муштерпјом — па пију. тутуне и разговарају се о многом којечему, о крупним и сптним стварима, о Москову и Карадагу и о чему не, па често из таког разговора пронађу и да су нешто своји.

Та навика је остала и ћир-Моши Абеншааму. Али је у српско време није могао тако практиковати. просто зато што, прво, таких кафеџија није више било, п друго, што је кафа поскупила п скочила на два марјаша, а тај луксуз себи ћир-Моша није ни могао ни смео дозволити.

Али се он већ умео довити. Постарао се п извојевао себи повластицу: да плаћа. само марјаш за кафу, док је сав остали свет — без разлике сталежа, вере п народности — плаћао у .„Ласини“ два. марјаша. за кафу. И како је онај први кафеџија даровао и поштовао ту ћир-Мопину повластицу, тако су му даровале п поштовале то п све остале кафеџије које су će ређале јелан за другим и постајале тако нове комшије ћир-Миши Абеншааму.

У осталом, ћир-Моша пх је п умео убедити: шта је то сусед или комшија, и шта је еве дужан комшија. комшији да учини, тако да је еваки кафеџија налазио после, aa, je TO са евим природно, што ћир-Моша има Ty ILOвластицу, да треба да је има, и да је та повластица у самој ствари мала п ништавна, кад се узме на ум значај п свето име: сусед или колаиија.

— И дођи ајдук сасе пушке, говорио би ћир-Моша; и сас топ, и сае левовер код теби п кажи теби: .„Парип“!

Тол'ко кажи... Ги немаш napu... en имаш, имаш пари,