Srpski književni glasnik

ЋиРе-МошаА AnBEHIHAAM. 811

ама нећи да nam, — M ти, п молиш и кажиш: Немам пари“! Ајдук не веруји, оћи да убији. Ти видиш капислу... И нећиш да умриш: оћиш да живиш, и нећиш да даш пари, — и вичиш: „Аман, ћир-Моту. лопови“ !... Оћиш да вичиш, а 2 ;

— Тако је. није друкче! признаје нови кафеџија и комшија.

— И кој ћи да ти дођи у индатг!.. Комшија!.. Комшија. ћи дођи! Ћир-Мошу ћи ла дођи... Комшија комшнији у индат да не дођи, — бива ли! A? пита га ћир Моша и гледа задовољно у њега.

—- Разуме се... Са свим!.. вели нови комшија.

— M Иошу ћи дођи! Ће дођим, ће га убијам, ели ће он мени да убији!.. Ће и ја ногиним! Што ћи ми живот! Што ји животу... Ништо!.. Кашика крв!... А“ Право ли зборим, комшијог пита га ћир-Моша и гледа право у њега као змија у жабу. Је ли таког

— Тако је! вели комшија.

— Комшија мора да дођи, је ли rako?

— Јесте, тако је! вели онај.

— Ели можи мени да дођи ајдук — наставља ћирМоша осетив однекуд у себи неку досад непознату и необичну силу од речитости — Можи мени, ето, да дођи ајлуку!.. Зборимо си сал, комшија; реч је, д ! А Бог да чува/.. Дођи мени ајдук; тражи mapu и вичи: „Пари,

аџијо, ели душу дај!“ — „Немам пари, а душу давам.“ — „Имаш пари!“ вичи он. -— „Немам“! вичим ја, „било јелно ајлук пре тебе. Пемам!“ — „Куле су ти“ вичи ајлук. — „Куде су! вичим ја. Иди питај порезиика, зашто

мени питаш“ 2!.. И нећи да ми слуша ајдук, и нећи да веруји. и оћи да пуца... да ми убији; оћи да ми кољи...

— Ништа лакше од тога, комшија! потврђује онај. Је л' ономад заклаше у сред бела дана онога еарафа!... Знају они где има луди пара... Оће, Бога ми, оће ла те закоље, комшија, па... ка ништа...

— Хм! хукну на га погледа и духну на нос љутито ћир-Моша и поћута мало. — „Да закољи“... Ама