Srpski književni glasnik

м19 СРПСКИ КњижеЕВНИ ГлАСНИК.

пећи бре, да ми кољи! обрецну се ћир-Моша. на-њ скоро кроз плач. Што да ми кољи!7 Нећи.. Ово ји само реч... разговарамо, де!

— Па разуме се; разговарамо само...

— И што ћи да радим ја, а, комшија 7...

— Разуме се... ти ћеш, овај, да вичеш комшије, то јест, у помоћ... велп комшија.

— КЕ, ашкоље'н! одобрава задовољно ћир-Моша. Теби ћи да Buumw!... И кој ћи na дођи Аг пита ћир-Моша и мило та гледа. А 7 ој ћи да. дођи“...

— Разуме ее.. ја...

— КЕ, ти ћи да дођши! кликну. ћЋир-Моша и потапка га по рамену. 1, комаија, мој

— Наравно! потврђује онај.

— А ово ји само разговор један... један реч... А ла не да Бог, комшијо, да будни то. Има влас у земљу; не можи то како ајдук оћи.. А, комшијо 7...

ИП тако се код. сваког новог кафеџије пи комшије понавља тај разговор. И после тога ћир-Моша. Абеншаам пије за марјаш кафу, срче п прави већу ларму срчући је. него сви они што плаћају двапут толико.

ГЛАВА ТРЕЋА. (Оцпе кафане ; газда Главоња и његов „цалкелнер“ Наџцм.

Тако је Ћир-Моша уживао годинама повластицу код свију кафеџија све док му не лође за комшију и кафеџију газда Пера назван Главоња. Па п за његова доба још за дуго, док једнога дана не упропасти ћир-Моша ту своју шеснаестогодишњу. стечевину. А како и за што, то ће етрпељиви читатељи одмах сазнати.

Међу многобројним келнерима Главоњиним, био је п неки Наум „цалкелнер“, жива ватра, а био је однекуд из Туреке, из Македоније. Не знам, стоји ли то поспгурно, али се говорило, :t и дипрали су га, да је некада водио битољске сленце; да је после био у манастиру неком наракувар, за тим да је био путујући учитељ код наших Црновунаца (за то су га и келнери и гости звали још и