Srpski književni glasnik

SIM Cencku КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

— Нема газда код куће, сад ћи Наум етане газда.

—— „Јесте, сад „сам ја. газда.

— И Мошу кради“

— Краде ка“ јазавац, вели Илзум рачунајући.

— И гаџи-Мошу кради г

— Што стигне!

— И Мошу тјловац. кради 7. пита ћир-Моша.

— И Мошу тјловац кради! одговара Паум.

— Кради 7 пита Моша.

— Кради! одговара Наум.

—. А Науму не кради “7!..

— Не кради!... вели Наум једнако рачунајући и изражавајући чуђење своје.

— И Мошу кради, а Пауму не кради !..

— И Науму не кради! одговара Наум. –— Паум само фаћа. таке тице и лопове.

— Лепа сегвар! Аферим! И НПауму то знади и кажи!

вели ћЋир-Моша nm гледа по публици кафанској апелујући на јавно мњење. Пфуј! Срам ти било!...

— Море хаџијо, одмахну руком Паум, батали ћорава посла! Пе можеш ти са мном! Ти си Чифуг, ама ја сам грчке школе евршио ! Ја сам Цинцарин, бре! вели му поносито Наум лупкајући се по челу. — А. сад фаћај НАС

И не поможе ћир-Моши ништа. Диже се и остави кафану испраћен узвицима. „Уа!“ На вратима застаде, пљуну и викнуу Иауму „Срам да ти будни!“ и изиђе. А ла ћир-Мошин пораз буде јон већи чак га и луди Мемет — који је баш туда у тај мах пролазио — дочека и пропусти са оним његовим јарећим узвиком .Мееее!“

ГЛАВА НЕ ТА. Повратак повластице, али с WO, IM. M MOJ.

Тога дана кад му се то десило, био је ћир-Моша као убијен. Шта је осећао, то слабо перо није кадро изразити. Било је нешто слично ономе осећању које је ћир-Мошин. (а и наш заједнички) праотац Адам осећао