Srpski književni glasnik

ДиР-МошаА ABEHIMAAM., 819

кад је чежњиво погледао на рај, на једном за свагда за њим затворена. Едемека. врата ! :

Није целога дана пио кафе, није чак ни тумбећију метнуо на наргиле, да по евакидашњем. обичају мало поужива после ручка у брботању воде у наргилету. Само је сваки час отварао евоју бурмутицу, шмркао, кијао п одскакао са седала свога. — Срамота и штета, штета и срамота! једнако му ce једино то врзло по глави. Ни сутра, ни прексутра, ни још неколико дана никако није привирпо у кафану, јер се етање између њега и Наума није побољшало.

Ћир-Моша је покушао да ублажи гњев Наумов п послао му једног посредника, неког Мешулама, једног свог сународника и доброг пријатеља, а у исто време п Наумовог доброг познаника, јер је продавао „пипитикос“ и промесе по кафанама. Њега је послао и замолио да га измири се Наумом, али еве то није помогло. Паум је остао сталан као. стена.

— Док сам ја цалкелнер код „Касине“, рекао је одлучно. Наум, не може мој газда пмати ортака, — а кад газда дође, може слободно ако хоће узети Мошу и за касирку...

A за несрећу ћир-Мошину газда од кафане задржао се на путу мало подуже, а да је он ту, ћир-Моша би лако, познавајући газда-Главоњину галантност п каваљеретво. На пноелетку је и то дочекао. Стигао је п газда Пера. Главоња се пута. Ћир-Моша. је одмах похитао, преварио Наума п потужио се газди и представио му се као оштећени п као бедна жртва јелне гадње сплетке и клевете. А кад је Наум реферисао газди ту ствар, пекидао се овај од смеха селушајуђи и жалио је једино само то, што није пи он био ту да га онако из прикрајка поематра п ужива како краде марјаше; а готов је био да му опег поврати сву потпуну повластицу. Али је ту нашао Hi јак пи несавладљив. отпор код свога цалкелнера Наума. И како му је Наум био одан п поуздан,

19%