Srpski književni glasnik

ТАРТАРЕН НА АЛПИМа. НЗ

малих дућана у којима су се продавсле ствари. од јеленске коже, бритвице, игле за закопчавање, џепни чешљеви, — прођоше кроз једна ониска врата и зауставише се у дворишту једне старе куле, обрасле у трави, опасане округлим караулама, са црним мушарабијама на стубовима. Гле је то био Тартарен7 Он то дознаде из разговора. официревог с кључарем замка, с крупним човеком у домаћој капи, који је држао у руци неколико зарђалих кључева.

„Самог, самог... али немам више места, они други су све заузели... Сем да га водим у Бониварову ћелију.

— БВодите га у Бониварову ћелију. она је доста добра за њега...“ заповеди капетан, MH би учињено како је он рекао.

Овај Шиљонески замак, о коме“ је П. А К. већ два дана непрестано говорио својим драгим алпинистима, и у који Je. пронијом судбине, изненада био затворен и He знајући зашто, једна је од петориских старина у Швајцарској које се највише посећују. У прво време Ono je летња престоница. савојеких графова, потом државна тамница, па слагалиште оружја и муниције, а ланас је само прост изговор за излете, као Риги-Кулм или Телеплате. Међутим у њему је остављено неколико жандарма, и једна .главњача“ за бекрије и скитнице; али њих је тако мало у овом мирном валдеком кантону, да је главњача скоро увек била празна, те је кључар у њу слагао дрва за зиму. Зато га је долазак оволиких затвореника веома озловољио, а нарочито помисао да више неће моћи пуштати странце ла разгледају чувену ћелију. што у ово доба године предетављаше најзамашнијп доходак.

Ван себе од гнева, он показа пут Тартарену који је пшао за њим не усуђујући се ни на најмањи отпој. Прођоше неколико несигурних басамака, један мемљив ходник, који је ударао на влагу, врата дебела као зид, с огромним шаркама, и нађоше се у пространом подземном простору, засвођеном, е утабаним подом, Ć гломазним