Srpski književni glasnik

ТАРТАРЕН НА Алпима. 8925

својом спновицом (Хм! хм!...), сви путници се картом Кукове агенције. Стидећи се, бојећи се да га не познаду, злосрећни о алпинист стаде се крипти иза стубова, узмичући, склањајући се што се више примицаше група туриста, пред којом је ишао кључар декламујући тужним гласом оно своје: .„Овле је несрећни Бонивар...“

Посетиоци су ишли лагано, задржавајући се 300г препирака. ова два научника који су се вечито свађали, готови да се потуку, један витлајући својом столичицом, други евојом путничком торбом, у фантастичним положајима којп су се под утицајем полусветлости протегнуто оцртавали на сводовима.

Узмичући непрестано, Тартарен се нађе пред једном јамом, једним мрачним бунаром, који је био раван с површином п из кога се осећаше дах минулих векова, влажан и леден. Уплашен, он застаде, приби се у један кут и натуче капу на очи; али влажна шалитра на зидовима не остаде без дејства; и наједанпут, страховито кијање од кога се сви тргоше одаде туристима његово присуство.

„Гле, Бонивар...“ узвикну. непристојна. Парпскиња. у шешпру из доба Директоретва, коју је господин из Џокејског Клуба представљао као своју спновицу.

Тарасконац се не даде збунити.

„даиста, ове су јаме красне!.. рече он најприроднијим гласом на свету, као да п сам разгледа ћелију из задовољетва, и помеша се се осталим путницима, који се насмешише кад познадоше алпиниста се Риги-Кулма, приређивача оне чувене пгранке.

„Хе! господине... икрати, икрати!...“

Пред њиме се оцртаваше смешна сплуета мале виле Шбванталер, која је била готова за кадрил. А њему је бали било до пграња !| И, не знајући како да се курталпте ове напасти од жене, он јој понуди. руку. показа. јој врло љубазно своју ћелију, претен за који се везује ланац заточеников, траг од његових ногу на поду око истога стуба; и слушајући га се каком слободом говори, ова добра жена не би никад ни помпелила да је п овај који је