Srpski književni glasnik

s25 СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

овако проводи такође државни сужањ, жртва неправде и злобе људске. Трагичан је, међутим, био полазак, када је злосрећни Бонивар пепратио своју играчицу до врата п опростио се с њом се осмехом човека пз отменога света: „Не, хвала... Ја остајем овде још мало.“ Па то се поклони, а тамничар, који Je на њега мотрпо, затвори и закључа врата на запрепашћеност свих присутних.

Каква срамота! Свега. га је зној облио од муке, злосрећника. једног, кад је чуо узвике туриста који су ве улаљавали. На срећу, ове се муке тога дана више не поновише. Због рђавог времена није било посетилаца. Страшан ветар звиждао је испод старих дасака, тужно завијање чуло се пз подземних јама као јаук рђаво укопаних жртава, а узбуркани талаеп језера, које је шибала киша, запљускивали су зпдове псепод решетака, кроз које је вода прекала нашега сужња. С времена на време чуло би се звоно на каквом паробролу, чији су точкови праTHJHH мпели JajnHora Тартарена, док ce спво и мрачно вече спуштало у ћелију, која је чисто бивала већа.

Како na објасни себи ово хапшење, затварање у ову страшну тамницу7 Костекалда, можда... Изборно средство у последњем часу“... Или је можда руска поапција дознала за његове несмотрене речи, за његову везу са Соњом, па тражи да јој се изда7 Али онда зашто да затварају изасланике... Шта се може пребацити тим злосрећницима. чију је збуњеност пи очајање могао замиелити, ма да они нису били као он у ћелији Бониваровој, под овим сводовима од камена, по којима пред ноћ јуре огромни пацови, гмижу бубе п неми пауци с нагрлним ногама.

Али да видите шта еве може мирна. савест! Ни папови, ни хладноћа, ни пауци нису сметали великоме Тајтарену да у овој ужасној државној тамници, по којој су ходиле сени мученика, заспи дубоким и звучним сном, отворених уста U етпенутих пееница, као што је спавао између неба и провалија у колиби Алпискога. Клуба. Чи-