Srpski književni glasnik

~” KOPA. 1.4.

30 Српски Књижевни Гаденик.

живих клица, које су се у њему биле затекле. Пробијајући се кроз оне ситне кланце и богазе у памуку ваздух депонује на зидове њихове све. што је у њему било суспендовано. А то ће рећи: прашина и свака ма и најмања трунка — дакле пи најситнија жива клица — за- држана је механично у оним небројеним ситним прола-· зима и лавиринтима памучног запушача на суду. Чист, Њу процеђен, без иједне живе клице доспео је ваздух нај SEN а У.

AVM

после и до органског једињења, али самим кисеоником, ЋЕ без живих клица, није могао изазвати врење. II anje та 4 о изазвао годинама — све лотле, догод је чеп од памука aa сметао, те живе клице нису могле до органског једињења · 3 зе Део teo Чим је памук е улаза у суд уклоњен, врење је авва брзо наступило. Еди

Као што видите, тако јасним и убедљивих доказима. | било је већ тешко ололети. Табор противника витали- и стичке теорија врења поче се већ сада по мало проре- i ћивати и утишавати. ИП оно, што беше још остало, борило се тек да не напусти бојиште. i

Али и последњи јеци хемијске теорије у брзо за коше, чим се на бојишту појави прави јунак. Почетком шесетих година прошлога Века пстиче се горостасна индивидуалност Пастерова у фаланги бораца за витали стичну теорију врења, и својим генијалним | замислима класичним опитима привеле ту дугу и упорну а 4 крају. Доказа најпосле, да врење и труљење органских ЊЕ материја (и. пр. биљних сокова, млека, мокраће, беланцета, њ а, крви ит.л.) неће наступити ни онда, ако те материје ухв Ји 7 гимо непосредно и под каутелама, да им не може пристут ит ја Роб вазлух, у чист од клица слободан, лакле стерилан. сеуд, коме је граце тесно и дугачко, а при том још и неколико пута пол оштрим углом (на коленцад) oona вон Д спирално савијено. Шта више, довољно је, да се. т сулу узано и подугачко грлце само просто на ниже | вије, како би му отвор к земљи или у страну гледао | при онако, као што је то на бочицама с ee