Srpski književni glasnik

СиЋуУшШНЕ ВЕЛИЧИНЕ. : 55 пнтересује. 'И то беше једна врета анализе као и у Хемији.

И допста, од тога доба поче тек прави напредак: стручно п систематско проучавање свих појава и њихових узрока у тим процесима. Пастер на челу, а читав низ других научних радника — хемичара, ботаничара, лекара ит.л. за њим задубише се у испитпвање тог сићушног а замашног света, и почеше публиковати резултате својих истраживања. Са интензивнијим радом у брзо поче напредовати и метод и техника те гране, те за кратко време изведоше материјал, који се већ поче у спетем

еклапати. Изоловаше неколико врета микроба — нарочито из обљасти врења п труљења — п на њима почеше

„детаљније преучавати праву природу њихову. Опитима одредише, под којим ногодбама. поједине врете микроба "најбоље успевају; која им је храна (пића) најподеснија: шта им је још, осем тога, за живот и напредак потребно; кад и како се множе; коју температуру најбоље подносе, а код које почињу опадати и пропадати; коју температуру не могу никако поднетп а да не угину; како се односе према механичким, хемијеким EH електричким агентима; траже ли атмосферски ваздух или могу и без њега успевати; како подносе светлост; има ли хемијских једињења, која су за њих отровна; у којој дози су ти отрови по њихов живот опасни; какве појаве пзводе п какве продукте дају: где их је највише, а где их никако п нема; имају лп каквих односа са другим микробама, па“ ако имају, какви су ти односи п т. д. У опште: методом изолованог култивисања ударен је основ сазнавању једне нове области, управо једног новог света. Тим сазнањем користиле су се много теоријске и практичне струке, а понајвише Медпцина. Резултати тих псетраживања учинише у њој управо преврат. Др. М. Јовановић-БАТУТ.