Srpski književni glasnik

45 СРПСКИ“ КЊИЖЕВНИ ГЛАСПИК.

очи заклопи у старој столици царекој. Био је то гостољубив, човечан п добар човек, дарежљив према другим, опор, строг и тврд према себи самоме и према својима. Бојећи се да Срби не омекшају и онеспособе за велике и тешке задатке који им предстоје, он се држао спартанскога начина васпитавања. У његовој се кући зими спавало при отвореним прозорима, сви су његови морали што дуже пешачити; његова јединица, девојчица. од десетак година, морала је радити најтеже и најгрубље послове домаће. Тај оеобењак. „љут, строг, престрог“, није много марио за свога брата од стрица Јакова, и учинио му је неколико година ране младости врло тешким. „Од седамнаесте моје године, 'прича наш писац, гонио ме је он, као никад нико“. У своме познатоме чланку Три српска списатеља, он овако прича о животу који је код Симе водио: „Он је хтео да начини од Јаше онаког Србина и човека, какав је сам било, надајући се да ће Јаша дочекати згодније време но што је онда било. Сима је хтео да начини од Јаше и Спартанца и Атињанина: какав велики задатак! Да начини од Јаше уче- нога и јуначнога човека. Али како ће се Муза поиграти са оружјем! Јаша мора и да учи и да бесни, јер Opбину, као што Сима казиваше, треба једно и друго. Јаша кад учи, не ће да бесни, а кад бесни не ће да учи. Никада није било жешћега учитеља пи тврдоглавијега ученика, него Сима и Јаша. Јаша мора да спава лет. година зими у хладној соби, мора да иде босоног по. леду, кад му се ђон издере; мора да ради тешке телесне послове, па опет не сме да буде последњи ђак. Ту је Јаша морао често погрешити, а Сима није никада опраштао. Сима вели: Јаша ваља да се научи на све против ности у животу. Јаша не ће на све то да се навикне, па откаже своју послушност. Сима преварен у свом великом наду, тражи Јашу по свима региментама, и ночне. га јако гонити тако, да га већ доведе до очајања. Аде“

“то гоњење није дуго трајало, јер је Сима наскоро у са-